Ma­nje od de­set da­na di­je­li nas od ve­li­kog mu­zič­kog spek­ta­kla ko­ji će 12. ju­la na pla­tou is­pred spo­me­ni­ka Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog pri­re­di­ti naj­ve­ća mu­zič­ka zvi­je­zda na Bal­ka­nu, Zdrav­ko Čo­lić. Iako smo du­go če­ka­li o­vaj kon­cert, Dan dr­žav­no­sti, 13. jul, je pre­ma ri­je­či­ma gra­do­na­čel­ni­ka Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća, bio pra­vi po­vod za dru­že­nje ovog umjet­ni­ka sa pod­go­rič­kom, ali i pu­bli­kom iz re­gi­o­na.
- Sma­tra­mo da u na­šem gra­du ne­ma do­volj­no kul­tur­nih sa­dra­ža­ja, a pri­je sve­ga mu­zič­kih ma­ni­fe­sta­ci­ja i za­to smo od­lu­či­li da i u ovoj go­di­ni ali i u na­red­ni­ma, gra­đa­ni­ma Pod­go­ri­ce po­da­ri­mo vi­še kul­tur­nih do­ga­đa­ja, pri­je sve­ga mu­zič­kih. Gdje će i kad bo­lje pri­li­ke da to ura­di­mo ne­go dan ko­ji je pred na­ma, Dan dr­žav­no­sti, 13. jul, ka­da su na­ši pre­ci pr­vi u Evro­pi kre­nu­li u bor­bu pro­tiv fa­ši­zma. Dan ka­da je Cr­na Go­ra po­sta­la me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i ne­za­vi­sna dr­ža­va. I na­rav­no gdje bo­ljeg mje­sta u Pod­go­ri­ci ne­go pla­to is­pred spo­me­ni­ka Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, čo­vje­ka sve­ca ko­ji sim­bo­li­zu­je i dr­žav­nost i kul­tu­ru, tra­di­ci­ju i isto­ri­ju Cr­ne Go­re. Na­rav­no ovo je pri­li­ka da taj do­ga­đaj obi­lje­ži ko dru­gi ne­go me­ga zvi­je­zda de­ce­nij­ska zvi­je­zda ko­ja si­ja ne sa­mo na pro­sto­ri­ma re­go­na već i Evro­pe, Zdrav­ko Čo­lić - ka­zao je Sti­je­po­vić.
Iako mu je kon­cert u Pod­go­ri­cio bio u pla­nu ka­da je kon­cert­na tur­ne­ja kre­nu­la, Čo­lić ne kri­je za­do­volj­stvo što će se baš u ovom tre­nut­ku na­kon to­li­ko go­di­na dru­ži­ti sa pod­go­rič­kom pu­bli­kom.
- Mi­slim da je moj po­sled­nji na­stup u Pod­go­ri­ci bio za jed­nu No­vu go­di­nu gdje je bi­lo po­lu­ki­šo­vi­to, bi­lo ma­lo sti­dlji­vo vri­je­me. Sva­ka­ko sam mi­slio da na­pra­vim kon­cert u Pod­go­ri­ci u sklo­pu ovih kon­ce­ra­ta ko­je ra­dim. Na­kon ona­ko li­je­pog pri­je­ma u Be­o­gra­du, Za­gre­bu, Sa­ra­je­vu, Lju­blja­ni i Sko­plju do­šlo je do te grad­ske ini­ci­ja­ti­ve da na­pra­vi­mo jed­nu ma­lo ve­ću pri­red­bu u Pod­go­ri­ci. Da ne bu­de sa­mo pro­da­ja ula­zni­ca, pet ili de­set hi­lja­da lju­di već da kroz spon­zor­sku sa­rad­nju, pri­je sve­ga mi­slim na Ko­ka Ko­lu, na­pra­vi­mo pri­ču ko­ja je mo­žda ma­lo ma­sov­ni­ja. Me­ni se to kao ide­ja do­pa­lo. U Ba­nja­lu­ci smo pre­ko tih spon­zo­ra uče­stvo­va­li sa ve­ćom pro­duk­ci­i­jom, vi­še mu­zi­ča­ra na bi­ni, ba­let­ska gru­pa, gu­dač­ki or­ke­star, sam moj bend. Ovo je ta­ko jed­na ma­sov­na pri­red­ba, zgod­na i ja sam ra­di­je za tu va­ri­jan­tu, ta­ko da se ra­du­jem. Ja sam po­ri­je­klom Cr­no­go­rac, mi Her­ce­gov­ci vo­di­mo po­ri­je­klo iz Cr­ne Go­re, i ovo je sve ne­ka­ko kao da sam kod ku­će - ka­zao je Čo­lić.
Na bi­ni će se Čo­li­ću pri­dru­ži­ti pri­je sve­ga ve­li­ki pri­ja­telj i sja­jan bub­njar Dra­go­ljub Đu­ri­čić.
- Obič­no su mo­ji je­di­ni go­sti mo­ji sa­rad­ni­ci, ali u Be­o­gra­du i Ze­gre­bu moj gost je bio Vlat­ko Ste­fa­nov­ski. Vlat­ko je bio spri­je­čen da uče­stvu­je na kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci pa će Dra­go­ljub Đu­ri­čić bi­ti je­dan od go­sti­ju. Na­rav­no ima­će­mo još ne­ke ko­ji su vi­še sa­rad­ni­ci – re­kao je Čo­la.
Mno­ge ge­ne­ra­ci­je od­ra­sta­le su uz Čo­li­će­ve mno­go­broj­ne hi­to­ve, a iako je on od­ra­stao uz sev­da­lin­ke pri­zna­je da u za­vi­sno­sti od si­tu­a­ci­je vo­li da po­slu­ša ka­ko na­rod­nu ta­ko i džez i bluz mu­zi­ku.
- Stvar­no vo­lim sve da slu­šam. Kao ma­li sam na­vi­kao na sev­da­lin­ke, kad do­đem u ka­fa­nu tra­žim do­bru na­rod­nu mu­zi­ku, ove no­vi­je ma­nje, ali čak i njih ako je ne­ka pje­sma do­bra. Kad odem re­ci­mo u Ame­ri­ku od­mah tra­žim džez ili bluz. Slu­šam lo­kal­ne ra­dio sta­ni­ce, uzmem kon­cep­tu­al­ni al­bum, ne­ki et­no al­bum. U autu imam od Dži­ma Hen­drik­sa do et­no al­bu­ma. Vo­lim ne­kad ču­ti i kla­si­ku, ja sam so­ul men, a to ne­ka­ko ni­je na­še pa on­da za­vi­sno od am­bi­jen­ta u kom se na­la­zim to i slu­šam – is­ti­če on.
Re­per­to­ar za kon­cert se uve­li­ko spre­ma, a Čo­la ot­kri­va da će spe­ci­jal­no na kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci uvr­sti­ti i par la­ga­nih ljet­njih pje­sa­ma.
- Ima­mo je­dan usta­ljen pro­gram ko­ji je ta­kav ka­kav je­ste, mo­ram pri­zna­ti, ali ima uvi­jek ne­kih pje­sa­ma ko­je su u op­ti­ca­ju. Si­gur­no će­mo za ovaj kon­cert uba­ci­ti ne­ko­li­ko pje­sa­ma. To je pro­gram ko­ji je na­vje­žban, ko­ji svi­ra­mo na kon­cer­ti­ma, za sa­da još ni­smo sa­sta­vi­li re­per­to­ar, ali ja i šef or­ke­stra sjed­ne­mo par da­na ra­ni­je pa na­pra­vi­mo ne­ku set li­stu. Ot­vra­nje kon­cer­ta je do­sta slič­no jer smo kre­ta­li sa ne­kim br­žim a u zad­nje vri­je­me sa pje­smom po­koj­nog Ke­ma Si­noć ni­si bi­la tu, ko­ja je mo­ja pr­va so­li­stič­ka pje­sma ko­ja ima si­mo­blič­nu na­ja­vu po­go­to­vo što je Ke­mo pre­mi­nuo. Po­tom „Go­ri va­tra” ali to sam već svi­rao. Vi­dje­će­mo vje­ro­vat­no ne­što od to­ga ali da će­mo ne­što uba­ci­ti si­gur­no za Pod­go­ri­cu ima­mo ne­ko­li­ko ide­ja - obe­ća­va Čo­lić.
Iako su že­lje­li da na­pra­ve pro­duk­ci­ju kao i u Are­ni, Čo­lić pri­zna­je da ni­je bi­lo mo­gu­će s ob­zi­rom na to da će kon­cert ni­ti na otvo­re­nom pro­sto­ru, ali će sva­ka­ko pre­ma nje­go­dim ri­je­či­ma bi­ti kva­li­tet­na.
- Bio sam na pla­tou, to ni­je kla­si­čan trg to je skver kod spo­me­ni­ka­na­dams e da će pro­duk­ci­ja bi­ti za­do­va­ljo­va­ju­ća. Ne bi tre­ba­lo da se ne ču­je i ne vi­di, ali ne bih mo­gao una­pri­jed re­ći ka­ko će se vi­dje­ti i ko­li­ko će se ču­ti. Mi smo htje­li da sta­vi­mo istu pro­duk­ci­ju kao što je u Are­ni ali mo­ra da se ka­či, a ovo je otvo­ren pro­stor , ta­ko da je ne­mo­gu­će iz­ve­sti, ali će bi­ti ve­li­ka bi­na. Grad nam je obe­ćao iz svog dže­pa taj va­tro­met kom se ra­du­jem kao ma­lo di­je­te i ove bin­ske efek­te, bi­će do­volj­no do­bro za na­še uslo­ve, pa i ne mo­ra kao na kon­cer­tu Ro­bi Vi­li­jam­sa i Ma­do­ne – na­gla­ša­va Čo­lić.
A.ŠA­BO­TIĆ


Al­bum do­go­di­ne

Ova go­di­na je, ka­ko ka­že Zdrav­ko, re­zer­vi­sa­na za kon­cer­te, te da će no­vi al­bum iz­da­ti tek do­go­di­ne.
- Ne bih ove go­di­ne ni­šta no­vo ra­dio, ma­lo ću se ba­vi­ti kon­cer­ti­ma. Do­go­di­ne bih već mo­rao iz­da­ti no­vi al­bum, jer je to tre­ća go­di­na od po­sled­njeg. Mo­žda bu­de i ne­ki singl na pro­lje­će. Tri go­di­ne je sva­ka­koo ve­li­ki pe­ri­od da čo­vjek ima oba­ve­zu i mo­ra ne­što sni­mi­ti. Mo­žda još iz ovog al­bu­ma iz­vu­če­mo je­dan dva spo­ti­ća i tu su kon­cert do kra­ja go­di­ne, Ame­ri­ka, Austra­li­ja za na­še lju­de ko­ji su po svi­je­tu, a to je jed­no po­se­be­no osje­ća­nje sa na­šim svi­je­tom ko­ji ži­vi va­ni – ka­zao je Čo­lić.


Pra­žnje­nje u ka­fa­ni

Na pi­ta­nje na ko­ji na­čin odr­ža­va sjaj­nu ener­gi­ju ko­ja ga pra­ti na svim kon­cer­ti­ma, Čo­lić ot­kri­va da se uvi­jek ma­lo izo­lu­je a dru­že­nje sa pri­ja­te­lji­ma u ka­fa­ni mu je sva­ka­ko ve­li­ki luft
- U zad­nje vri­je­me ne­što ni­sam u sport­skom du­hu što ja ina­če vo­lim, ci­je­li ži­vot ne­što še­tam, tr­ča­ka­ram kroz pri­ro­du, vo­lim dru­že­nje sa pri­ro­dom, i naj­ve­ća mo­guć­nost da se opu­stiš i iz­luf­taš što bi mi Bo­san­ci re­kli. Na­ku­pi se ta ne­ka la­ten­ta ener­gi­ja ko­ju ti je Bog dao pa i kad sje­diš u ka­fa­ni, što na­rav­no ni­je, kon­di­ci­o­na va­ri­jan­ta, ali je­ste ne­ka vr­sta pra­žnje­nja, sku­plja­nja ener­gi­je kad je čo­vjek sa dru­štvom. Ja sam pro­fe­si­o­na­lac i na ne­ki na­čin se uvi­jek ma­lo izo­lu­jem – iskren je Čo­lić.